test

Стана у изради.

У циљу спровођења мера заштите, спречавања ширења и сузбијања вируса COVID-19 обавештавам Вас о следећем:

1. Лица која желе да уђу у објекат Криминалистичко-полицијског универзитета (у даљем тексту Универзитет), то могу учинити искључиво уласком кроз улаз број 1 који се налази у улици Цара Душана 196, односно колски улаз капија 2, на истој адреси;
2. Приликом уласка у објекат Универзитета, обавезна је примена свих превентивних мера за које је Универзитет обезбедио средства у циљу спречавања ширења вируса COVID-19 као и препоручених мера надлежних органа;
3. У смислу претходне тачке запослени, студенти и посетиоци су у обавези да изврше дезинфекцију руку и обуће и да се подвргну мерењу телесне температуре бесконтактним термометром;
4. Приликом посете Универзитету сва лица укључујући запослене, студенте и посетиоце у обавези су да на лицу носе заштитну маску, на такав начин, да им иста мора покривати нос и уста, осим уколико је ради утврђивања идентитета од стране овлашћеног радника, односно студента, неопходно тренутно уклањање исте;
5. Ношење маске је обавезно приликом уласка у објекат Универзитета у ходницима, службеном возилу у коме се превози више лица, на састанцима односно у просторијама у којима борави више лица;
6. Лица која у објекат Универзитета улазе аутомобилом, након пропуштања кроз капију 2 а пре упућивања на коначно одредиште, дужна су да се ради примене наведених мера јаве раднику дежурне службе, односно да поступе у складу са упутствима која ће добити приликом уласка у објекат;
7. Лице за које се утврди да има повишену телесну температуру, односно лице које не жели да примени предвиђене мере превентивне заштите, не може ући у објекат Универзитета. Изузетак од наведеног представљају лица код којих се утврди повишена телесна температура, а која су се упутила на лекарски преглед у амбуланту Завода за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова, која се налази у објекту Универзитета;
8. Лице код кога се током боравка у објекту Универзитета појаве симптоми који могу указивати на зараженост COVID-19, дужно је да о томе обавести надлежног руководиоца односно наставника и да се јави COVID амбуланти надлежне здравствене установе;
9. За примену предвиђених мера задужени су запослени Одсека за менторски рад и безбедност, дежурни студенти или лица која ректор усменим налогом овласти за вршење наведених задатака.

Студијски програми који се изводе на овом департману:

• Основне струковне студије Криминалистика, трајање студија 3 године
• Основне академске студије Криминалистика, трајање студија 4 године
• Мастер академске студије Криминалистика, трајање студија 1 година
• Специјалистичке академске студије, трајање студија 1 година
• Докторске студије Криминалистика, трајање студија 3 године

Студијски програми који се изводе на овом департману:

• Основне академске студије Форензичко инжењерство, трајање студија 4 године
• Мастер академске студије Форензичко инжењерство, трајање студија 1 година
• Докторске студије Форензичко инжењерство, трајање студија 3 године

Студијски програми који се изводе на овом департману:

• Основне академске студије Информатика и рачунарство, трајање студија 4 године
• Мастер академске студије Информатика и рачунарство, трајање студија 1 година
• Докторске студије Информатика, трајање студија 3 године

• Департман Криминалистике

• Департман Информатике и рачунарства

• Департман Форензичког инжењерства

1. Виртуелна шетња кроз Универзитет даље...

2. Виртуелна шетња Арчибалд Рајс даље...

3. Виртуелна шетња кроз Библиотеку даље...

Наставници и сарадници запослени на Универзитету по департманима:

ДЕПАРТМАН КРИМИНАЛИСТИКЕ

КАТЕДРА КРИМИНАЛИСТИЧКИХ НАУКА

Научна област: криминалистичка тактика, методика и оператива

• проф. др Горан Бошковић
• проф. др Дарко Маринковић
• проф. др Зоран Ђурђевић
• проф. др Ненад Радовић
• проф. др Александар Чудан
• проф. др Звонимир Ивановић
• проф. др Оливер Лајић
• проф. др Саша Марковић
• проф. др Божидар Оташевић
• доц. др  Марија Тасић
• др Неда Накић

Научна област: криминалистичка превенција

• проф. др Славиша Вуковић
• проф. др Ивана Радовановић

Научна област: криминалистичко-форензичка област

• проф. др Ивана Бјеловук

Научна област: криминалистичко-психолошка област

• проф. др Даг Коларевић
• проф. др Валентина Баић

Научна област: криминалистичка медицина

• -

КАТЕДРА ПОЛИЦИЈСКИХ НАУКА

Научна област: организација полиције

• проф. др Дане Субошић
• проф. др Жељко Никач
• проф. др Саша Милојевић
• проф. др Далибор Кекић
• проф. др Бојан Јанковић
• др Светлана Ристовић
• мр Бобан Симић

Научна област: специјално физичко образовање

• проф. др Горан Вучковић
• проф. др Ненад Коропановски
• проф. др Радивоје Јанковић

Научна област: полицијско-безбедносна топографија

• проф. др Бобан Милојковић
• проф. др Ненад Милић

Научна област: безбедност саобраћаја

• проф. др Миладин Нешић

Научна област: техничко-технолошки системи

• -

КАТЕДРА БЕЗБЕДНОСНИХ НАУКА

Научна област: безбедносне науке

• проф. др Саша Мијалковић
• проф. др Младен Бајагић
• др Немања Маринковић
• доц. др Марија Поповић Манчевић

Научна област: безбедност у ванредним ситуацијама

• проф. др Драган Млађан
• проф. др Александра Љуштина
• Никола Митровић
• Ана Мутавџић

КАТЕДРА ПРАВНИХ НАУКА

Научна област: управно право

• проф. др Сретен Југовић
• проф. др Зорица Вукашиновић Радојичић

Научна област: увод у право и уставно право

• проф. др Дарко Симовић
• проф. др Радомир Зекавица

Научна област: казнено право

• проф. др Драгана Коларић - мировање права и обавеза због именовања на функцију судије Уставног суда Републике Србије
• проф. др Радосав Рисимовић
• проф. др Александар Бошковић
• проф. др Тања Кесић
• проф. др Драгана Чворовић
• проф. др Ивана Бодрожић

Научна област: криминологија

• проф. др Данијела Спасић

Научна област: међународно-јавно право

• проф. др  Тијана Шурлан - мировање права и обавеза због именовања на функцију судије Уставног суда Републике Србије

Научна област: правна историја

• проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић

КАТЕДРА ДРУШТВЕНИХ НАУКА

Научна област: економске науке

• проф. др Јелена Радовић-Стојановић

Научна област: енглески језик

• проф. др Драгослава Мићовић
• Весна Анђелић Николенџић
• Мирјана Стојов
• Војислав Јовановић

Научна област: социолошке науке

• проф. др Срђан Милашиновић
• Санела Андрић

ДЕПАРТМАН ИНФОРМАТИКЕ И РАЧУНАРСТВА

Научна област: Рачунарство

• проф. др Бранкица Поповић
• проф. др Петар Чисар
• проф. др Милан Гњатовић
• проф. др Војкан Николић
• проф. др Кристијан Кук
• доц. др Михаило Јовановић
• Биљана Лакић

Научна област: Примењена математика

• проф. др Душан Јоксимовић
• проф. др Владица Стојановић

ДЕПАРТМАН ФОРЕНЗИЧКОГ ИНЖЕЊЕРСТВА

Научна област: Машински системи и процеси

• проф. др Радован Радовановић
• доц. др Стеван Ступар

Научна област: Хемијско инжењерство и наука о материјалима

• проф. др Јелена Ламовец
• доц. др Александра Митровић

Научна област: Хемија

• проф. др Никола Милашиновић
• доц. др Биљана Котуревић

Научна област: Биологија и генетика

• проф. др Смиља Теодоровић
• проф. др Ана Бранковић

Научна област: Судска медицина

• -

Научна област: Мултидисциплинарне форензичке науке

• -

Научна област: Техничка физика

• доц. др Предраг Кузмановић

Научна област: Форензичко инжењерство

• доц. др Немања Вучковић
• Сара Петковић
• Барбара Стрнад

Научна област: Биотехничке наука и биотехнологија

• -

НАСТАВНИЦИ ВЕШТИНА

• мр Зоран Милановић
• Драгана Анђелковић Глишовић
• Сузана Талијан
• др Раша Димитријевић
• мр Горан Жигић

ИНСТРУКТОРИ ВАТРЕНЕ ОБУКЕ

• Давор Петровић, мајор
• Иван Средојевић, капетан

Током читавог XIX и почетком XX века полицијска служба се у Србији ослањала на учење кроз праксу, а посебно школовање полицијских кадрова било је спорадично и споро се развијало. Прво професионално образовање добили су припадници жандармерије, а питању професионалне обуке полицијских кадрова озбиљније се приступило након Првог светског рата и стварања Краљевине Срба, Хравата и Словенаца.

Година 1921. може се сматрати прекретном када је реч о полицијском образовању у Србији. Наиме, 8. фебруара те године, Уредбом Министарства унутрашњих дела основана је прва државна Полицијска школа која се може означити полазном тачком српског високошколског полицијског образовања. Родоначелник те прве високошколске полицијске установе у нас, а уједно и њен први директор је Родолф Арчибалд Рајс, већ тада знаменити криминалиста светскога гласа, који је на позив српске владе, на измаку 1914. године, дошао да истражује злочине аустроугарске војске у Србији. У свом рукопису из 1914. године, насловљеном Прилог за реорганизацију полиције, а објављеног 1920. године, Рајс истиче да неопходну претпоставку модернизовања полиције представља оснивање нижих и виших полицијских школа јер, како је он то бележио, "Полиција може да спречи многе злочине и преступе, под условом да она буде професионална полиција и да буде свесна своје праве улоге".

Према писању уредништва часописа Полиција из 1921. године, школу је свечано отворио тадашњи министар унутрашњих дела Милорад Драшковић, који је "одао пошту науци и стручној спреми" и позвао ученике да своје стручно знање богате и усавршавају "на темељу савесности и исправности у раду", указујући на "благовољење које ће Министарство показивати школи и свима онима ученицима школе који добар успех у њој покажу". На отварању школе ученицима се обратио и Рајс, који је говорио о неопходности и значају професионалног образовања полиције: "У врло честим случајевима, у рукама полицајаца се налази част, па чак и живот онога, над којим води истрагу...Полиција је сарадница правде; а има ли чега лепшег и вишег но што је правда!..Припремајте се за струку која је, ако се поштено врши, најлепша које има". У овом првом обраћању ученицима Рајс је изрекао и речи које на најупечатљивији и најефектнији начин одражавају срж полицијског позива: „Ви се у њој нећете обогатити али ћете ипак зато имати то задовољство да сте радили за вашу земљу и да припадате елити ваше нације. Узмите за начело: рад и поштење.“

У прву генерацију било је уписано осамнаест полицијских писара и девет полицијских агената (детектива). Наставни програм"у висини ранга једног факултетског програма", обухватао је 14 предметa: Кривично право; Кривичнио поступак; Закони, полицијске уредбе и нардебе са њиховим применама; Опште политичко образовање; Практична вежбања из кривичног права и поступка; Практична познавања из хемије и физике; Анатомија и хигијена; Судска медицина; Научна полиција; Идентификација и опис криваца; Криминологија и општа полицијска питања; Практична вежбања из техничке полиције; Практична вежбања из описа и идентификације; Специјална гимнастичка вежбања и Француски језик. За полицијске агенте били су предвиђени и специјални часови са инструкцијама о владању, подношењу рапорта, као и практичне вежбе из Кривичног права и поступка. Као директор школе, Рајс је предавао криминологију и општа полицијска питања, а према писању А. Тодоровића, једног од ученика школе, предавања је држао на француском језику, док је "сваку реченицу са француског на српски преводио тумач".

Наставници у школи били су професори београдског Универзитета и виши чиновници Министарства унутрашњих дела, "инспектори министарства К. Катић, А. Кузмановић и уредник листа (Полиција) Лазаревић; др Иван Ђаја, стални доцент универзитета; др Ђ. Ђорђевић, шеф одељења за сузбијање венеричних болести; А. Андонович, шеф одељења техничке службе (Управе града Београда); Ж. Симоновић, уредник Полицијског гласника; А. Полић, професор француског језика". Будући да је курс трајао само четири месеца, настава се одвијала у времену 8-12 и 15-18 часова (Тодоровић, 1921: 341). Школа је престала са радом само две године након оснивања Рајсовим "изласком из државне службе", а разлог таквог епилога лежи у изостанку подршке тадашњих носилаца државне власти. Ипак, Рајсово дело није остало заборављено па су његови принципи о реорганизацији полиције послужили као инспирација за поједина решења Закона о унутрашњој управи из 1929. године.
На иницијативу Добрице Матковића, помоћника министра унутрашњих послова Краљевине Југославије, 21. јануара 1931. Године, донета је Уредба о централној школи за полицијске извршне службенике. Ова школа са седиштем у Земуну била је непосредно под Министарством унутрашњих послова, а њен задатак био је: 1. да полицијске стражаре-приправнике и полицијске агенте-приправнике стручно спреми и васпита за полицијску извршну службу и 2. да полицијске стражаре и полицијске агенте стручно спреми и васпита за надзорне службенике и старешине полицијских стража и полицијских агената. На челу Централне школе налазио се управник, који је имао дужност: 1. да руководи целокупном администрацијом школе; 2. да води надзор над целокупном наставом и стара се да се она изводи према наставним плановима односно дотичним прописима; 3. да се стара о унутрашњем реду школе и дисциплини потчињеног му особља и питомаца и 4. да води бригу о снабдевању школе материјалним потребама и о школској економији.

После Другог светског рата, с циљем оспособљавања руководећег кадра, већ 1947. године у Врбасу почела је да ради Школа за подофицире Народне милиције при Министарству унутрашњих послова. У том периоду су покренуте и Школа за градску Народну милицију у Панчеву и Школа за командире станица Народне милиције у Земуну. Одлуком Скупштине Социјалистичке Републике Србије, 1. септембра 1967. године почела је с радом Средња школа унутрашњих послова „Пане Ђукић“ у Сремској Каменици, која је постала главни центар за оспособљавање и усавршавање кадра за потребе јавне безбедности.

Године 1972. донет је Закон о Вишој школи за унутрашње послове у Земуну која је школске 1972/1973. године и почела с радом. Прва уписана генерација имала је 160 редовних и 207 ванредних студената. Студије су трајале четири семестра, односно од 1977. године пет семестара, а дипломирањем студенти су стицали звање правника. Две деценије касније, 30. јуна 1993. године, Законом о Полицијској академији основана је прва високошколска образовно-научна установа те струке у нашој земљи. Тако је идеја о оснивању високошколске институције којом би се употпунио систем полицијског образовања коначно остварена, а Полицијска академија се брзо сврстала у ред угледних европских и светских високошколских институција с много дужом традицијом.

У складу са савременим захтевима и потребама струке, одлуком Владе Републике Србије, 07. јула 2006. године основана је Криминалистичко-полицијска академија (КПА) као самостална високошколска установа за остваривање академских и струковних студијских програма свих нивоа за потребе полицијског образовања, као и друге облике стручног образовања и усавршавања од значаја за криминалистичко-полицијске и безбедносне послове. Криминалистичко-полицијска академија настала је интеграцијом Више школе унутрашњих послова и Полицијске академије и њихов је правни следбеник.

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ
Неда Накић
ТЕЛЕФОН
+ 381 11 31 07 -
E-MAIL
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Образовање

1. Основне студије: Криминалистичко-полицијска академија у Београду (2012)
2. Мастер студије: Криминалистичко-полицијска академија у Београду (2013), тема: Криминалистичко-оперативна анализа кривичног дела Фалсификовање и злоупотреба платних картица
3. Докторске студије:  Криминалистичко-полицијски универзитет у Београду (2024), тема: Реактивност на полиграфском тесту са контролним питањима у реалној ситуацији и експерименту

Наставна област, предмети

Научна област: Криминалистичка тактика, методика и оператива

Предмет

1. Криминалистичка оператива

Наставно и/или научно истраживачко звање

Сарадник у звању асистента са докторатом 

Кратка биографија

Рођена 24.12.1989. године у Шапцу где је завршила средњу Економско-трговинску школу, смер - Правни техничар, као ученик генерације.

Године 2008. уписује Основне академске студије као буџетски студент на Криминалистичко-полицијској академији где дипломира у јуну месецу 2012. године са просечном оценом 9,25 и стиче звање дипломирани криминалиста.

Мастер академске студије уписује 2012. године на Криминалистичко-полицијској академији у Београду, а наредне године завршава студије другог степена са просечном оценом 9,00 и стиче звање мастер криминалиста.

Дана 15.03.2013. године заснива радни однос у Министарству унутрашњих послова у Полицијској управи за град Београд, Управа криминалистичке полиције, када је решењем распоређена на радно место сузбијања имовинских деликата, Одсек за преваре и фалсификате. У току рада похађала је више специјалистичких курсева и обука у вези  фалсификовања новца, платних картица и докумената. Након завршене посебне обуке, у јануару месецу 2018. године прелази на радно место полиграфског испитивача у оквиру Полицијске управе за град Београд.

У школској 2016/2017 уписује докторске студије, смер - Криминалистика и право на Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду, а 2024. године одбраном докторске дисертације под називом „Реактивност на полиграфском тесту са контролним питањима у реалној ситуацији и експерименту“ стиче научно звање Доктор наука – криминалистичке науке.

Избор из публикација

1. Накић, Н: (2020). Значај уводног разговора код полиграфског испитивања. Безбедност, Београд, 62 (3), 203-223.
2. Racic, I. & Nakic, N. Strategic approach of the Ministry of interior of the Republic of Serbia to combating organized crime", Thematic conference proceedings of international significance. Vol. 1 1 International Scientific Conference ''Archihald Reiss Days", Belgrade, 2-3 October 2018. - Belgrade: Academy of Criminalistic and Police Studies, 2018, рр. 465 - 474

Чланства у научним и стручним организацијама

-

Награде и признања

• Награђена је Сребрном значком академије за остварен успех током школовања на основним студијама као други студент у генерацији.

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ
Барбара Стрнад
ТЕЛЕФОН
+ 381 11 31 07 -
E-MAIL
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Образовање

1. Основне студије: Криминалистичко-полицијски универзитет у Београду, Департман форензичког инжењерства (тема: Прикупљање и чување узорака биљног порекла)
2. Мастер студије: Криминалистичко-полицијски универзитет у Београду, Департман форензичког инжењерства (тема: Утицај начина чувања прикупљене индустријске конопље на промену њеног физичко-хемијског састава)

Наставна област, предмети

Научна област: Форензичко инжењерство

Предмет

1. Криминалистичка фотографија (основне академске студије)
2. Форензичка обрада лица места (основне академске студије)
3. Форензичко скицирање (основне академске студије)

Наставно и/или научно истраживачко звање

Сарадник у настави

Кратка биографија

Барбара Стрнад, рођена је 15. новембра 2000. године у Вршцу, а одрасла је у Белој Цркви, Република Србија. Основно образовање стекла је у ОШ „Жарко Зрењанин” у Белој Цркви као носилац Вукове дипломе 2015. године, док је средње образовање стекла у Хемијско-медицинској школи у Вршцу 2019. године, смер медицинска сестра техничар.

Основне академске студије Форензичко инжењерство на Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду уписала је 2020. године, а завршила је 2024. године одбранивши завршни рад на тему „Прикупљање и чување узорака биљног порекла“ као први дипломирани студент у генерацији на Департману форензичког инжењерства са просечном оценом 8,81 и стекла звање дипломираног инжењера технологије. Мастер академске студије Форензичко инжењерство на Криминалистичко-полицијском универзитету уписала је 2024. године, а завршила је 2025. године одбранивши мастер рад на тему ,,Утицај начина чувања прикупљене индустријске конопље на промену њеног физичко-хемијског састава'' са просечном оценом 10,00 и стекла звање мастер инжењера технологије. Докторске академске студије Форензичко инжењерство уписала је 2025. године на Криминалистичко-полицијском универзитету.

Од септембра 2019. године до марта 2020. године, током пандемије КОВИД 19 обављала је приправнички стаж у Специјалној болници за плућне болести ,,др Будислав Бабић'' и Дому здравља у Белој Цркви, након чега је пред испитног комисијом Министарства здравља 03. децембра 2020. године положила стручни испит и стекла звање медицинска сестра-техничар.

Током летње сезоне 2022. године била је члан Спасилачке службе у Белој Цркви где се стручно  оспособила у областима спорта и безбедности на води. У истом периоду је положила стручни испит и стекла спортско звање ,,спасилац на води'' и међународно звање ,,Lifesaver’’ издато од стране Црвеног крста Србије и ILS – International Life Saving Federation.

Током студија обављала је стручну праксу у више институција укључујући Полицијску управу Панчево (Одсек за оперативну форензику), Управу криминалистичке полиције (Одељење за оперативну форензику и Одељење за увиђајно-оперативне послове), као и Национални центар за криминалистичку форензику (Управа за технику). Учесница је бројних посета релевантним научним и стручним институцијама укључујући Институт за физику у Београду, ИХТМ, Институт за судску медицину, као и Војномедицинску академију – Центар за контролу тровања, где је спроводила експериментални део мастер рада користећи технике попут LC-MS/MS, GC-MS, HPLC и TLC. Ангажована је на више научних и образовних скупова где је презентовала значај форензике и њену примену.

Од 2020. године добитница је више признања и награда Криминалистичко-полицијског универзитета за ангажман током студија, посебно у области прве помоћи и студентских активности. Школске 2023/2024 године ангажована је као предавач у реализацији обуке из прве помоћи студентима прве године студија на Криминалистичко-полицијском универзитету.  Од 2020. године учесница је бројних домаћих и међународних вежби, научних манифестација и едукативних догађаја, укључујући и координацију вежбе „Crime Scope: Савремена форензичка анализа“. У школској 2021/2022 години била је члан студентског парламента.

Од децембра 2024. до октобра 2025. године била је запослена у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, у Полицијској управи Панчево – Одељење криминалистичке полиције, Одсек за оперативну форензику, где је обављала послове оперативног форензичара укључујући вршење увиђаја, форензичку регистрацију лица и дактилоскопију. Од фебруара 2025. године радила је у Полицијској станици Ковин као криминалистички инспектор у Групи за сузбијање криминалитета, уз ангажовање у оперативној форензици и учешће у увиђајима.

Од 20. септембра 2025. године запослена је на Криминалистичко-полицијском универзитету у звању сарадника у настави за ужу научну област Форензичко инжењерство.

Избор из публикација

-

Чланства у научним и стручним организацијама

-

Награде и признања

• Награда Криминалистичко-полицијског универзитета за посвећеност и приврженост универзитету, 2021. година.
• Награда Криминалистичко-полицијског универзитета за несебичан допринос универзитету приликом пружања прве помоћи здравствено угроженим студентима и запосленима на универзитету у више наврата, 2022. година.
• Захвалница за успешну сарадњу и допринос реализацији VII едукативног пројекта ,,CrimeScope: Савремена форензичка анализа”, одржаног на Фармацеутском факултету Универзитета у Београду, под покровитељством студентских организација BPSA и CNIRS BF, 2023. година.
• Сертификат за учешће на обуци ,,Спречавање насиља у породици и родног заснованог насиља'' одржаног од стране удружења ,,Безбедна заједница'' из Новог Сада, 2023. година.