Библиотека - Инфо за кориснике

Библиотека Криминалистичко-полицијског универзитета данас у фонду има 41.000 домаћих и страних публикација из области друштвених и хуманистичких наука. Поседује капитална дела из области правних и полицијско-безбедносних наука, најсавременија издања познатих домаћих и светских издавача из области криминалистике, информатике и форензичких наука, богату збирку домаћих и страних приручника (речникa, енциклопедија и лексикона), обимну и значајну колекцију домаћих и страних универзитетских публикација, богату збирку уџбеничке литературе, више стотина стручних и научних часописа, као и отворени приступ научноj литератури у оквиру дигиталног репозиторијума „Јаков“. Библиотека Универзитета је пуноправна чланица COBISS.SR у оквиру пројекта Виртуелна библиотека Србије и повезана је са библиотекама у Србији у јединствен национални библиотечко-информациони систем.

 

У фонду Библиотеке налази се и драгоцена колекција раритетних књига и часописа значајних за истраживање историје српске полиције. У дигиталном репозиторијуму „Јаков“ корисницима су доступни дигитални отисци појединих дела Тасе Ј. Миленковића (1850-1918), творца српске криминалистичке белетристике, међу којима су и чувене „Тасине белешке“. Посматрано из угла савременика, после Тасе Ј. Миленковића, „првог српског криминалистичара од пера“, који је у његовом књижевном раду популарисао београдску полицију остављајући у писмима и дневнику занимљива сведочанства о посетама бечкој и берлинској полицији (1885), Душан Алимпић био је „први човек од струке и савременог полицијског образовања“. Истраживао је српску полицију - уређење полицијских власти у средњовековној Србији, као и њен историјски развој у новој Србији XIX века. Од Алимпићевих дела посвећених полицијској служби у Србији, у библиотеци Универзитета чувају се најзначајнија: „Полицијски подсетник“ (Београд : Књижара Геце Кона, 1914); „Полицијска уредба“ (Београд : Књижара Геце Кона, 1920); „Управне власти у старој српској царевини“ (Београд : Издавачка књижарница „Напредак“, 1921); „Полицијски зборник закона и законских прописа по струци управно-полицијској и самоуправној идатих од 1. XII 1918 до 15.VI 1924“ (Београд : Просвета, 1924, Т. 2). Посебно значајно је Алимпићево историографско дело − „Историјски развитак полицијских власти у Србији“ (Београд : Државна штампарија Краљевине Србије, 1905), са рукописном посветом аутора, које садржи драгоцене податке о полицијским властима и казненом праву и поступку у Србији у периоду 1860-1930. године, чији дигатални отисак је доступан и у дигиталном репозиторијуму „Јаков“.

 

 

Алимпићеву књигу „Управне власти у старој српској царевини“ (1921) угледни антиквар Јанко Хркаловић (заједно са „Полици(j)ским  речником“) уврстио је у свој „Каталог ретких српских књига 1741-1941“. Међу ретким књигама посвећеним раду српске полиције, у фонду библиотеке Универзитета налазе се и поједина дела Васе Лазаревића (1875-1941), истакнутог полицијског чиновника, који је у периоду 1904‒1905. године у својству члана Управе гада Београда службено боравио у иностранству, проучавајући организацију и начин рада полиције у европским метрополама. Стечена знања и прикупљену грађу, приликом повратку у Србију, сажео је у делу „Дактилоскопија : метода за утврђивање идентичности код људи“ (Београд : „Доситије Обрадовић“, Штампарија Аце М. Станојевића, 1907) са рукописном посветом аутора, које се чува у библиотеци Универзитета. У Србији ће неколико година након његовог објављивања бити званично уведен савремени дактилоскопски систем идентификације по Вучетићевом систему (1911).

 

Када је у Бечу основана Међународна криминална комисија (1923), Васа Лазаревић је био изабран да у њој представља југословенску полицију. Активности на пољу међународне полицијске сарадње  обухватио је у књизи „Међународна полиција : историја, рад, резултати“, која се налази у фонду библиотеке (Београд : издање пишчево, 1933). У оквиру колекције реткости налази се и дело „Криминална техника“ аутора Сергија Н. Трегубова и Александра Ј. Андоновића. Реч је о првом уџбенику из криминалистичке технике у Србији, објављеном у Београду 1935. године, који је корисницима библиотеке доступан и у дигиталном формату у оквиру репозиторијума „Јаков“.

 

 

У библиотеци се налази и изузетно вредна збирка полицијске периодике, која представља значајну базу за истраживаче који се баве проучавањем историје српске полиције и криминалистике. Посебно су значајни „Полицијски гласник“, као и часописи „Полиција“ (излазио у периоду 1910−1940) и „Народна милиција“. Корисницима су на располагању и годишта часописа „Безбедност“ − теоријско-стручног часописа МУП-а РС, од првог броја који је изашао у јануару 1959. године до данас, као и часописа „НБП – Наука, безбедност, полиција“ журнала за криминалистику и право који Криминалистичко-полицијски универзитет издаје у континуитету од 1996. године до данас.

Легат проф. др Владимира Водинелића

У библиотеци Криминалистичко-полицијског универзитета налази се легат истакнутог криминалистичара проф. др Владимира Водинелића (1918−1994), који се чува као посебна целина. Садржај његове колекције књига у целини документује развој криминалистике у домаћој и страној научној литератури. Од посебног значаја је књига „Судска фотографија“ (La photographie judiciaire,avec un appendice sur la classification et l'identification   anthropométriques, Paris : Gauthier-Villars, 1890) Алфонса Бертијона, доајена француске криминалистике из полицијске Префектуре у Паризу и творца антропометрије. Алфонс Бертијон био је Рајсов учитељ, а касније и велики пријатељ, који је снажно утицао на генезу његових идеја на пољу примене фотографије у судству и полицији. „У Француској, у Швајцарској, ниједан велики процес се не води пред судом а да се на њему као технички стручњак не појави Бертијон (који је нажалост прерано умро), Локар, Лакасањ, Бишоф, а својевремено и ја сам“− писао је Рајс.

У легату се налази и дело „Криминал и криминалци“ (Le crime et les criminels), Едмона Локара, оснивача кримналистичко-техничке лабораторије у Лиону (1910), који је Рајса сматрао „инакрнацијом Шерлока Холмса“, као и књига „Научна полиција“ (La police scientifique,  Paris : Payot, 1938) Рајсовог ученика Марка Бишофа, каснијег директора Института у Лозани (1920). У оквиру лозанског универзитета Рајс је 1909. године основао Институт за научну полицију.

Објављивање књиге „Крађе и убиства“ (1911), као првог тома синтетичког „Приручника техничке полиције“ (Manuel de police scientifique [technique], I. Vols et homicides, Lausanne : Librairie Payot, Paris : Felix Alkan, 1911) донело му је велики углед међу стручњацима у свету. Рајсова намера била је да објави још три тома (посвећена кривотворинама, идентификацији и организацији  модерне полиције), али због почетка рата и његовог доласка у Србију 1914. године, ова идеја није остварена. Библиотека поседује и последење Рајсово дело из криминалистике - „Прилог за реорганизацију полиције“ (Contribution à la réorganisation de la Police, 1914), које је преведено на српски (1920), а потом и на кинески језик (1928). Међу ретким издањима пионира криминалистике с краја XIX и почетка XX века у оквиру легата налази се и пето издање двотомног „Приручника за истражне судије као систем криминалистике“ (Handbuch fűr Untersuchungsrichterals Systemder Kriminalistik, München, 1908), аустријског криминалистичара Ханса Гроса, оснивача криминалистичког института у Грацу (1912) и покретача првог стручног криминолошког часописа „Archiv für Kriminal-antropologie und Kriminalistik“ (1898). Тематски спектар књига у колекцији проф. др Владимира Водинелића, коју је посвећено сакупљао, покрива велику област науке − од дела из области филозофије, етике и логике, преко социологије и политичких наука, до историје и религије. Ту су и капитална дела престижних светских криминалистичара из прве половине XX века, од којих почиње револуционарна ера примене савремених научних метода у криминалистици.