test

Стана у изради.

У циљу спровођења мера заштите, спречавања ширења и сузбијања вируса COVID-19 обавештавам Вас о следећем:

1. Лица која желе да уђу у објекат Криминалистичко-полицијског универзитета (у даљем тексту Универзитет), то могу учинити искључиво уласком кроз улаз број 1 који се налази у улици Цара Душана 196, односно колски улаз капија 2, на истој адреси;
2. Приликом уласка у објекат Универзитета, обавезна је примена свих превентивних мера за које је Универзитет обезбедио средства у циљу спречавања ширења вируса COVID-19 као и препоручених мера надлежних органа;
3. У смислу претходне тачке запослени, студенти и посетиоци су у обавези да изврше дезинфекцију руку и обуће и да се подвргну мерењу телесне температуре бесконтактним термометром;
4. Приликом посете Универзитету сва лица укључујући запослене, студенте и посетиоце у обавези су да на лицу носе заштитну маску, на такав начин, да им иста мора покривати нос и уста, осим уколико је ради утврђивања идентитета од стране овлашћеног радника, односно студента, неопходно тренутно уклањање исте;
5. Ношење маске је обавезно приликом уласка у објекат Универзитета у ходницима, службеном возилу у коме се превози више лица, на састанцима односно у просторијама у којима борави више лица;
6. Лица која у објекат Универзитета улазе аутомобилом, након пропуштања кроз капију 2 а пре упућивања на коначно одредиште, дужна су да се ради примене наведених мера јаве раднику дежурне службе, односно да поступе у складу са упутствима која ће добити приликом уласка у објекат;
7. Лице за које се утврди да има повишену телесну температуру, односно лице које не жели да примени предвиђене мере превентивне заштите, не може ући у објекат Универзитета. Изузетак од наведеног представљају лица код којих се утврди повишена телесна температура, а која су се упутила на лекарски преглед у амбуланту Завода за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова, која се налази у објекту Универзитета;
8. Лице код кога се током боравка у објекту Универзитета појаве симптоми који могу указивати на зараженост COVID-19, дужно је да о томе обавести надлежног руководиоца односно наставника и да се јави COVID амбуланти надлежне здравствене установе;
9. За примену предвиђених мера задужени су запослени Одсека за менторски рад и безбедност, дежурни студенти или лица која ректор усменим налогом овласти за вршење наведених задатака.

Студијски програми који се изводе на овом департману:

• Основне струковне студије Криминалистика, трајање студија 3 године
• Основне академске студије Криминалистика, трајање студија 4 године
• Мастер академске студије Криминалистика, трајање студија 1 година
• Специјалистичке академске студије, трајање студија 1 година
• Докторске студије Криминалистика, трајање студија 3 године

Студијски програми који се изводе на овом департману:

• Основне академске студије Форензичко инжењерство, трајање студија 4 године
• Мастер академске студије Форензичко инжењерство, трајање студија 1 година
• Докторске студије Форензичко инжењерство, трајање студија 3 године

Студијски програми који се изводе на овом департману:

• Основне академске студије Информатика и рачунарство, трајање студија 4 године
• Мастер академске студије Информатика и рачунарство, трајање студија 1 година
• Докторске студије Информатика, трајање студија 3 године

• Департман Криминалистике

• Департман Информатике и рачунарства

• Департман Форензичког инжењерства

1. Виртуелна шетња кроз Универзитет даље...

2. Виртуелна шетња Арчибалд Рајс даље...

3. Виртуелна шетња кроз Библиотеку даље...

Наставници и сарадници запослени на Универзитету по департманима:

ДЕПАРТМАН КРИМИНАЛИСТИКЕ

КАТЕДРА КРИМИНАЛИСТИЧКИХ НАУКА

Научна област: криминалистичка тактика, методика и оператива

• проф. др Горан Бошковић
• проф. др Дарко Маринковић
• проф. др Зоран Ђурђевић
• проф. др Ненад Радовић
• проф. др Александар Чудан
• проф. др Звонимир Ивановић
• проф. др Оливер Лајић
• проф. др Саша Марковић
• проф. др Божидар Оташевић
• доц. др  Марија Тасић

Научна област: криминалистичка превенција

• проф. др Славиша Вуковић
• проф. др Ивана Радовановић

Научна област: криминалистичко-форензичка област

• проф. др Ивана Бјеловук

Научна област: криминалистичко-психолошка област

• проф. др Даг Коларевић
• проф. др Валентина Баић

Научна област: криминалистичка медицина

• -

КАТЕДРА ПОЛИЦИЈСКИХ НАУКА

Научна област: организација полиције

• проф. др Дане Субошић
• проф. др Жељко Никач
• проф. др Саша Милојевић
• проф. др Далибор Кекић
• проф. др Данијела Спасић
• проф. др Бојан Јанковић
• др Светлана Ристовић
• мр Бобан Симић

Научна област: специјално физичко образовање

• проф. др Горан Вучковић
• проф. др Ненад Коропановски
• проф. др Радивоје Јанковић

Научна област: полицијско-безбедносна топографија

• проф. др Бобан Милојковић
• проф. др Ненад Милић

Научна област: безбедност саобраћаја

• проф. др Миладин Нешић

Научна област: техничко-технолошки системи

• -

КАТЕДРА БЕЗБЕДНОСНИХ НАУКА

Научна област: безбедносне науке

• проф. др Саша Мијалковић
• проф. др Младен Бајагић
• др Немања Маринковић
• доц. др Марија Поповић Манчевић

Научна област: безбедност у ванредним ситуацијама

• проф. др Драган Млађан
• проф. др Александра Љуштина
• Никола Митровић
• Ана Мутавџић

КАТЕДРА ПРАВНИХ НАУКА

Научна област: управно право

• проф. др Сретен Југовић
• проф. др Зорица Вукашиновић Радојичић

Научна област: увод у право и уставно право

• проф. др Дарко Симовић
• проф. др Радомир Зекавица

Научна област: казнено право

• проф. др Ђорђе Ђорђевић
• проф. др Драгана Коларић - мировање права и обавеза због именовања на функцију судије Уставног суда Републике Србије
• проф. др Радосав Рисимовић
• проф. др Александар Бошковић
• проф. др Тања Кесић
• проф. др Драгана Чворовић
• проф. др Ивана Бодрожић

Научна област: криминологија

• -

Научна област: међународно-јавно право

• проф. др  Тијана Шурлан - мировање права и обавеза због именовања на функцију судије Уставног суда Републике Србије

Научна област: правна историја

• проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић

КАТЕДРА ДРУШТВЕНИХ НАУКА

Научна област: економске науке

• проф. др Јелена Радовић-Стојановић

Научна област: енглески језик

• проф. др Драгослава Мићовић
• Весна Анђелић Николенџић
• Мирјана Стојов
• Војислав Јовановић

Научна област: социолошке науке

• проф. др Срђан Милашиновић
• Санела Андрић

ДЕПАРТМАН ИНФОРМАТИКЕ И РАЧУНАРСТВА

Научна област: Рачунарство

• проф. др Бранкица Поповић
• проф. др Петар Чисар
• проф. др Милан Гњатовић
• проф. др Војкан Николић
• проф. др Кристијан Кук
• доц. др Михаило Јовановић
• Биљана Лакић

Научна област: Примењена математика

• проф. др Душан Јоксимовић
• проф. др Владица Стојановић

ДЕПАРТМАН ФОРЕНЗИЧКОГ ИНЖЕЊЕРСТВА

Научна област: Машински системи и процеси

• проф. др Радован Радовановић
• доц. др Стеван Ступар

Научна област: Хемијско инжењерство и наука о материјалима

• проф. др Јелена Ламовец

Научна област: Хемија

• проф. др Никола Милашиновић
• доц. др Биљана Котуревић
• Немања Вучковић

Научна област: Биологија и генетика

• проф. др Смиља Теодоровић
• проф. др Ана Бранковић

Научна област: Судска медицина

• -

Научна област: Мултидисциплинарне форензичке науке

• -

Научна област: Техничка физика

Научна област: Форензичко инжењерство

• Сара Петковић

Научна област: Биотехничке наука и биотехнологија

• -

НАСТАВНИЦИ ВЕШТИНА

• мр Зоран Милановић
• Драгана Анђелковић Глишовић
• Сузана Талијан
• др Раша Димитријевић
• мр Горан Жигић

Током читавог XIX и почетком XX века полицијска служба се у Србији ослањала на учење кроз праксу, а посебно школовање полицијских кадрова било је спорадично и споро се развијало. Прво професионално образовање добили су припадници жандармерије, а питању професионалне обуке полицијских кадрова озбиљније се приступило након Првог светског рата и стварања Краљевине Срба, Хравата и Словенаца.

Година 1921. може се сматрати прекретном када је реч о полицијском образовању у Србији. Наиме, 8. фебруара те године, Уредбом Министарства унутрашњих дела основана је прва државна Полицијска школа која се може означити полазном тачком српског високошколског полицијског образовања. Родоначелник те прве високошколске полицијске установе у нас, а уједно и њен први директор је Родолф Арчибалд Рајс, већ тада знаменити криминалиста светскога гласа, који је на позив српске владе, на измаку 1914. године, дошао да истражује злочине аустроугарске војске у Србији. У свом рукопису из 1914. године, насловљеном Прилог за реорганизацију полиције, а објављеног 1920. године, Рајс истиче да неопходну претпоставку модернизовања полиције представља оснивање нижих и виших полицијских школа јер, како је он то бележио, "Полиција може да спречи многе злочине и преступе, под условом да она буде професионална полиција и да буде свесна своје праве улоге".

Према писању уредништва часописа Полиција из 1921. године, школу је свечано отворио тадашњи министар унутрашњих дела Милорад Драшковић, који је "одао пошту науци и стручној спреми" и позвао ученике да своје стручно знање богате и усавршавају "на темељу савесности и исправности у раду", указујући на "благовољење које ће Министарство показивати школи и свима онима ученицима школе који добар успех у њој покажу". На отварању школе ученицима се обратио и Рајс, који је говорио о неопходности и значају професионалног образовања полиције: "У врло честим случајевима, у рукама полицајаца се налази част, па чак и живот онога, над којим води истрагу...Полиција је сарадница правде; а има ли чега лепшег и вишег но што је правда!..Припремајте се за струку која је, ако се поштено врши, најлепша које има". У овом првом обраћању ученицима Рајс је изрекао и речи које на најупечатљивији и најефектнији начин одражавају срж полицијског позива: „Ви се у њој нећете обогатити али ћете ипак зато имати то задовољство да сте радили за вашу земљу и да припадате елити ваше нације. Узмите за начело: рад и поштење.“

У прву генерацију било је уписано осамнаест полицијских писара и девет полицијских агената (детектива). Наставни програм"у висини ранга једног факултетског програма", обухватао је 14 предметa: Кривично право; Кривичнио поступак; Закони, полицијске уредбе и нардебе са њиховим применама; Опште политичко образовање; Практична вежбања из кривичног права и поступка; Практична познавања из хемије и физике; Анатомија и хигијена; Судска медицина; Научна полиција; Идентификација и опис криваца; Криминологија и општа полицијска питања; Практична вежбања из техничке полиције; Практична вежбања из описа и идентификације; Специјална гимнастичка вежбања и Француски језик. За полицијске агенте били су предвиђени и специјални часови са инструкцијама о владању, подношењу рапорта, као и практичне вежбе из Кривичног права и поступка. Као директор школе, Рајс је предавао криминологију и општа полицијска питања, а према писању А. Тодоровића, једног од ученика школе, предавања је држао на француском језику, док је "сваку реченицу са француског на српски преводио тумач".

Наставници у школи били су професори београдског Универзитета и виши чиновници Министарства унутрашњих дела, "инспектори министарства К. Катић, А. Кузмановић и уредник листа (Полиција) Лазаревић; др Иван Ђаја, стални доцент универзитета; др Ђ. Ђорђевић, шеф одељења за сузбијање венеричних болести; А. Андонович, шеф одељења техничке службе (Управе града Београда); Ж. Симоновић, уредник Полицијског гласника; А. Полић, професор француског језика". Будући да је курс трајао само четири месеца, настава се одвијала у времену 8-12 и 15-18 часова (Тодоровић, 1921: 341). Школа је престала са радом само две године након оснивања Рајсовим "изласком из државне службе", а разлог таквог епилога лежи у изостанку подршке тадашњих носилаца државне власти. Ипак, Рајсово дело није остало заборављено па су његови принципи о реорганизацији полиције послужили као инспирација за поједина решења Закона о унутрашњој управи из 1929. године.
На иницијативу Добрице Матковића, помоћника министра унутрашњих послова Краљевине Југославије, 21. јануара 1931. Године, донета је Уредба о централној школи за полицијске извршне службенике. Ова школа са седиштем у Земуну била је непосредно под Министарством унутрашњих послова, а њен задатак био је: 1. да полицијске стражаре-приправнике и полицијске агенте-приправнике стручно спреми и васпита за полицијску извршну службу и 2. да полицијске стражаре и полицијске агенте стручно спреми и васпита за надзорне службенике и старешине полицијских стража и полицијских агената. На челу Централне школе налазио се управник, који је имао дужност: 1. да руководи целокупном администрацијом школе; 2. да води надзор над целокупном наставом и стара се да се она изводи према наставним плановима односно дотичним прописима; 3. да се стара о унутрашњем реду школе и дисциплини потчињеног му особља и питомаца и 4. да води бригу о снабдевању школе материјалним потребама и о школској економији.

После Другог светског рата, с циљем оспособљавања руководећег кадра, већ 1947. године у Врбасу почела је да ради Школа за подофицире Народне милиције при Министарству унутрашњих послова. У том периоду су покренуте и Школа за градску Народну милицију у Панчеву и Школа за командире станица Народне милиције у Земуну. Одлуком Скупштине Социјалистичке Републике Србије, 1. септембра 1967. године почела је с радом Средња школа унутрашњих послова „Пане Ђукић“ у Сремској Каменици, која је постала главни центар за оспособљавање и усавршавање кадра за потребе јавне безбедности.

Године 1972. донет је Закон о Вишој школи за унутрашње послове у Земуну која је школске 1972/1973. године и почела с радом. Прва уписана генерација имала је 160 редовних и 207 ванредних студената. Студије су трајале четири семестра, односно од 1977. године пет семестара, а дипломирањем студенти су стицали звање правника. Две деценије касније, 30. јуна 1993. године, Законом о Полицијској академији основана је прва високошколска образовно-научна установа те струке у нашој земљи. Тако је идеја о оснивању високошколске институције којом би се употпунио систем полицијског образовања коначно остварена, а Полицијска академија се брзо сврстала у ред угледних европских и светских високошколских институција с много дужом традицијом.

У складу са савременим захтевима и потребама струке, одлуком Владе Републике Србије, 07. јула 2006. године основана је Криминалистичко-полицијска академија (КПА) као самостална високошколска установа за остваривање академских и струковних студијских програма свих нивоа за потребе полицијског образовања, као и друге облике стручног образовања и усавршавања од значаја за криминалистичко-полицијске и безбедносне послове. Криминалистичко-полицијска академија настала је интеграцијом Више школе унутрашњих послова и Полицијске академије и њихов је правни следбеник.

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ
Ана Мутавџић
ТЕЛЕФОН
+ 381 11 31 07 -
E-MAIL
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Образовање

1. Основне студије: Криминалистичко-полицијска академија (2012.)
   
2. Мастер студије: Криминалистичко полицијски универзитет (2015.)

Наставна област, предмети

Научна област: Безбедносне науке

Предмет

1. Национална безбедност (основне академске студије),
2. Међународна безбедност (основне академске и основне струковне студије),
3. Методика обавештајног рада (основне академске студије),

Наставно и/или научно истраживачко звање

Асистент

Кратка биографија

Ана Мутавџић је рођена 12.07.1988. године у Јагодини. Основну и средњу школу је  завршила као одличан ђак, односно ђак генерације и носилац Вукове дипломе.       Криминалистичко–полицијску академију (КПА), Основне струковне студије је завршила 2010. године, са просечном оценом 9,47, а Основне академске студије 2012. године, са просечном оценом 9,35.

Мултидисциплинарне мастер студије – Тероризам, организовани криминал и безбедност на Универзитету у Београду је завршила 2015. године, са просечном оценом 9,00 (тема мастер рада „Насиље у школама“, оцена 10).

Уписала је Докторске студије на Криминалистичко-полицијском универзитету, смер Криминалистика и право, а 2023. године јој је, након што је положила све предвиђене испитне обавезе, одобрена тема за израду докторске дисертације „Плаћеништво у оружаним сукобима у иностранству као савремен безбедносно-криминалистички проблем“, под менторством проф. др Саше Мијалковића.

Радни однос у Министарству унутрашњих послова је засновала у јануару 2011. године (у Управи за људске ресурсе), где је радила до фебруара 2024. године (у Управи криминалистичке полиције, Служби за откривање ратних злочина).

Школске 2013/14. и 2014/15. је радила као демонстратор наставе на Криминалистичко–полицијској академији, на наставним предметима Социологија и социјална патологија и Социологија са полицијском етиком, а од новембра 2023. је била  изабрана за сарадника ван радног односа за наставне предмете Национална безбедност, Међународна безбедност и Методика обавештајног рада. Од марта 2024. године ради на   Криминалистичко-полицијском унверзитету као асистент за ужу научну област Безбедносне науке. 

Избор из публикација

-

Чланства у научним и стручним организацијама

-

Награде и признања

-

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ
Стеван Ступар
ТЕЛЕФОН
+ 381 11 31 07 -
E-MAIL
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Образовање

1. Основне студије: Војна академија Београд (2014.)
   
2. Мастер студије: Технолошко-металуршки факултет (2015.)
   
3. Докторат: Технолошко-металуршки факултет (2021.)

Наставна област, предмети

Научна област: Машински системи и процеси, материјали и заштита.

Предмет

1. Графичко комуницирање (основне академске студије),
2. Форензичко скицирање (основне академске студије),
3. Криминалистичкa фотографиja (основне академске студије),
4. Аналитичка хемија (основне академске студије),
5. Заштита животне средине (основне академске студије),
6. Технолошке операције (основне академске студије),
7. Контрола загађења животне средине (мастер академске студије),
8. Структура и својства материјала за израду сензора и детектора (докторске академске студије).

Наставно и/или научно истраживачко звање

Доцент, научни сарадник

Кратка биографија

Стеван Ступар, рођен је 1991. године у Петровцу на Млави. По завршетку средње школе, школске 2010/2011. године започиње основне академске студије на Војној академији на смеру војнохемијско инжењерство. Основне академске студије завршава у септембру 2014. године, просечном оценом 9,05. По завршетку основних студија, вршио је дужности командира и инструктора у Центру за усавршавање кадрова АБХО и Центру АБХО где је изводио обуку на домаћим и међународним курсевима из области атомско-биолошко-хемијске одбране. Од октобра 2019. године, наређењем министра одбране ангажован је као истраживач у Сектору за материјале и заштиту Војнотехничког института у Београду. Током вршења дужности у јединицама Војске Србије које се баве реализацијом обуке, Стеван Ступар, активно је одржавао предавања и практичне вежбе на међународним курсевима и учествовао у процесу обуке лица из састава Организације за забрану хемијског оружја (Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons) из области атомско-биолошко-хемијске одбране.

Одлуком Наставно-научног већа Војне академије, Стеван Ступар, је 2018. године изабран у звање асистента за ужу научну област „Опасне материје“, а 2022. године у звање доцент за ужу научну област „Материјали и заштита“. У звање научни сарадник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја изабран је у јануару 2022. године. Такође, учествовао је и у реализацији научно-истраживачког пројекта Војне академије: ВА-ТТ/1-18-20: „Изоловање и карактеризација супстанци из различитих биљних извора за потребе симулације дејства високотоксичних супстанци” 2018–2020. По постављењу на позицију истраживача у Војнотехничком институту у Београду, Стеван Ступар је ангажован на реализацији више задатака модернизације средстава као и развојних, функционалних и истраживачких задатака за потебе Војске Србије. Радни однос на Криминалистичко-полицијском универзитету је засновао 28. децембра 2024. године.

Избор из публикација

1. Stupar S. LJ., Grgur B. N., Radišić M. M., Onjia A. E., Ivanković N. D., Tomašević A. V., Mijin D. Ž.: Oxidative degradation of Acid Blue 111 by electro-assisted Fenton process, Journal of Water Process Engineering, Vol. 36, 2020, 101394.
2. Mašulović A. D., Lađarević J. M., Ivanovska A. M., Stupar S. Lj., Vukčević M.B., Kostić M. M., Mijin D. Ž., Structural insight into the fiber dyeing ability: Pyridinium arylazo pyridone dyes. Dyes and Pigments, Vol. 195, 2021, 109741.
3. Gavrilović-Grmuša I., Rančić M., Tešić T., Stupar S. Lj., Milošević M., Gržetić J. Bio-Epoxy Resins Based on Lignin and Tannic Acids as Wood Adhesives—Characterization and Bonding Properties. Polymers, Vol. 16, 2024, 2602.
4. Stojaković Đ., Milenković J.,  Stupar S.,  Veličković ,  Rajić N.: Binary adsorption of nickel and zinc from aqueous solutions onto the Serbian natural clinoptilolite, Desalination and Water Treatment, Vol 57, 2015, pp. 1-7.
5. Stupar S. LJ., Vuksanović M. M., Totovski LJ. M. Jančić Heinemann R.M., Mijin D. Ž.: Adsorption of Anthraquinone Dye AB111 from Aqueous Solution using Synthetized Alumina-Iron Oxide Doped Particles, Science of Sintering, Vol. 53, 2021, pp. 91-117.
6. Stupar S. Lj., Vuksanović M. M., Mijin D. Ž., Milanović B. C., Joksimović V. J., Barudžija T. S., Knežević M. R., Multispectral electromagnetic shielding and mechanical properties of carbon fabrics reinforced by silver deposition. Materials Chemistry and Physics, Vol. 17, 2022, 220757.
7. Stupar S. Lj., Vuksanović M. M., Mijin D. Ž., Bučko M.M., Joksimović V. J., Barudžija T. S., Tanić N.M., Functional nano-silver decorated textiles for wearable electronics and electromagnetic interference shielding, Materials Today Communications, Vol. 34, 2023, 105312.
8. Bučko M., Stupar S. Lj., Bajat J.B., The Influence of Sm Content on the Surface Morphology and Corrosion Behavior of Zn-Co-Sm Composite Coatings, Metals, Vol 13, 2023, 48.
9. Stojisavljević P., Vulović N., Veličković Z., Mijin D., Stupar S., Dinić D., Ivanković D., Investigation on the adsorption of the carbamate pesticide methomyl from aqueous solution using modified Co-Beta Zeolite particles, Science of Sintering, 55, 2023, pp. 269-287.
10. Tanić M.N., Dinić D., Kartalović B., Mihaljev Ž., Stupar S. Lj., Ćujić M., Onjia A., Occurrence, Source Apportionment, and Health Risk Assessment of Polycyclic Aromatic Hydrocarbons in Soil of Urban Parks in a Mid‑Sized City, Water, Air, and Soil Pollution 234 (2023) 484.
11. Vuksanović M.M., Mladenović I.O., Stupar S., Marinković A., Jančić Heinemann R., Microhardness measurement optimization in green derived silica/polyester composites using response surface methodology, Polymers and Polymer Composites, Vol 32, 2024, pp. 1-12.
12. Stupar S. LJ., Grgur B. N., Onjia A. E., Mijin D. Ž.: Direct and Indirect Electrochemical Degradation of Acid Blue 111 Using IrOx Anode, International Journal of Electrochemical Science, Vol 12, No 9, 2017, pp. 8564-8577.
13. Ivanković N., Rajić D., Karkalić R., Janković D., Radovanović Z., Stupar S., Janković D.: Influence of the aerosol flow and exposure time on the structural changes in the filtering half masks material, Journal of Serbian Chemical Society, Vol 12, No 4, 2018, pp. 463-471.
14. Stojisavljević N. P., Ivanković N. D., Mijin D. Ž., Tomašević A.V., Grgur B.N., Samolov A.D., Stupar S. Lj., Direct Electrochemical Degradation of Carbamate Pesticide Methomyl Using IrOX Anode. International Journal of Electrochemical Science, Vol. 17, 2022, 220757.
15. Stupar S. Lj., Bučko M., Karanović J., Lazić D., Dinić D., Tanić N.M., Karkalić R., Silver Coated Textiles as Multifunctional Flexible Materials, International Journal of Electrochemical Science, Vol. 18, 2023, 31-37.

Чланства у научним и стручним организацијама

-

Награде и признања

-