Библиотека

Библиотека Криминалистичко-полицијског универзитета има 38.000 књига и часописа, углавном из области друштвених и хуманистичких наука. Пуноправна је чланица COBISS.SR у оквиру пројекта Виртуелна библиотека Србије.

Библиотека поседује веома богату референсну збирку: речнике, лексиконе, опште и стручне енциклопедије, међу којима Енциклопедију Британику у 33 тома (изд. 1994). Осим богате збирке приручника, у фонду се налази и драгоцена збирка старих и ретких књига - Међународна полиција Васе Лазаревића (Београд, 1933) или Полицијски џепни приручник за подручје града Београда (Београд, 1940). Осим што поседује сва значајна дела из области које се на академији изучавају на српском језику, библиотека поседује и велики број актуелних страних књига, везаних за полицију, криминалистику и криминологију.

Од оснивања до данас, библиотека је успела да прикупи годишта свих часописа значајних за истраживања у области криминалистике и полиције, међу којима посебну пажњу привлачи Полицијски гласник, који је 1897. покренуо београдски новинар Наум Димитријевић, као ˝стручни лист за све полицијске радње˝ (излазио у периоду 1897-1904, 1905-1944). У периоду 1905-1914. Полицијски гласник постао је ˝Службени лист Министарства унутрашњих дела˝. Његови уредници били су високи полицијски чиновници, а сарадници Полицијског гласника били су и најзначајнији српски писци (Радоје Домановић, Јован Скерлић, Борисав Станковић...). Сарадник Полицијског гласника био је и наш ˝први криминалиста од пера˝, Таса Ј. Миленковић, творац српске криминалистичке белетристике. Библиотека поседује и годишта часописа Полиција (који је излазио од 1910-1940), Народна милиција (излази од 1949-1963; од јануара 1964. - "!3. мај").

 

Библиотека поседује сва годишта часописа Безбедност, актуелног теоријско-стручног часописа МУП-а РС, који је у нашој научној и стручној јавности присутан више од три деценије. Први број часописа изашао је 1959. године.

 

Развијена је сарадња са Народном библиотеком Србије и Универзитетском библиотеком "Светозар Марковић", као и са другим сродним библиотекама у земљи и свету. Библиотека Криминалистичко-полицијске академије је члан Заједнице библиотека Универзитета у Србији.

Легат проф. др Владимира Водинелића

У библиотеци Криминалистичко-полицијског универзитета налази се и посебна библиотека, легат истакнутог криминалисте проф. др Владимира Водинелића (1918-1994), доајена наше криминалистике, који се чува као засебна целина. Његова лична библиотека резултат је пажљивог, систематског и зналачког одабирања научне и стручне литературе, и обухвата ретка издања из области криминалистике, како домаћих тако и значајних страних аутора. Садржај фонда легата професора Водинелића у целини документује развој криминалистике у домаћој и страној научној литератури. Непоновљена издања еминентних криминалиста тешко се могу наћи на једном месту и у много значајнијим европским центрима: књиге Алфонса Бертијона, Ханса Гроса, Галтона, Родолфа Арчибалда Рајса, Локара, Осборна, Ломброза, Луважа. Из тог разлога, библиотека Криминалистичко-полицијске академије може се сматрати једном од богатијих библиотека специјалног типа на Балкану.

Да споменемо само нека од драгоцених издања из фонда библиотеке Криминалистичко-полицијског универзитета. Књиге швајцарског криминалисте др Rodolfa Archibalda Reissa, оснивача Института научне полиције у Лозани 1909, Manuel de police scientifique (technique), I. Vols et homicides (Lausanne: Librairie Payot, Paris: Felix Alkan, 1911), Принципи модерне полиције (Београд: 1915), Прилог за реорганизацију полиције (Београд, 1920). У рату 1914-1918. године, Рајс је упућен у Србију, на позив српске владе, као експерт за утврђивање повреда ратног права извршених према српском народу. По завршетку рата др Reiss организује криминалистичко - техничку полицију у Београду и делује као експерт за новчанице Народне банке. Умро је у Београду 8. августа 1929. године.

Термин "криминалистика" почео је да се користи крајем 19. века, а употребио га је истакнути немачки теоретичар Franz von Liszt, који је са Adolphom Prinsom i Van Hamelom основао 1889. године "Међународно криминалистичко удружење". Након тога, немачки криминалиста Ханс Грос (Hans Gross) је наслову трећег издања дела "Приручник за истражне судије", објављеног 1899. године, додао поднаслов "као систем криминалистике". Пето издање овог капиталног Гросовог дела, Handbuch fűr Untersuchungsrichter als System der Kriminalistik (Munchen, 1908), налази се у фонду библиотеке.

Библиотека поседује и књигу француског криминалисте Алфонса Бертијона (Alphonse Bertillon), директора бироа за идентификацију Париске полицијске префектуре. Бертијон је детаљно разрадио антропометријски метод криминалистичке регистрације (1879) и утврђивања идентитета на основу личног описа (портраит парле). Реч је о књизи La photographie judiciaire, avec un appendice sur la classification et l'identification anthropométriques ( Paris: Gauthier-Villars, 1890).

Значајно је и дело Сергија Н. Трегубова и Александра Ј. Андоновића: Криминална техника: научно-техничко истраживање кривичних дела (Београд, 1935). Сергеј Трегубов ће са Томом Живановићем 1929. године основати први криминалистички институт на тлу Југославије, на Правном факултету Универзитета у Београду.