Како је настао Криминалистичко-полицијски универзитет

Током читавог XIX и почетком XX века полицијска служба се у Србији ослањала на учење кроз праксу, а посебно школовање полицијских кадрова било је спорадично и споро се развијало. Прво професионално образовање добили су припадници жандармерије, а питању професионалне обуке полицијских кадрова озбиљније се приступило након Првог светског рата и стварања Краљевине Срба, Хравата и Словенаца.

Година 1921. може се сматрати прекретном када је реч о полицијском образовању у Србији. Наиме, 8. фебруара те године, Уредбом Министарства унутрашњих дела основана је прва државна Полицијска школа која се може означити полазном тачком српског високошколског полицијског образовања. Родоначелник те прве високошколске полицијске установе у нас, а уједно и њен први директор је Родолф Арчибалд Рајс, већ тада знаменити криминалиста светскога гласа, који је на позив српске владе, на измаку 1914. године, дошао да истражује злочине аустроугарске војске у Србији. У свом рукопису из 1914. године, насловљеном Прилог за реорганизацију полиције, а објављеног 1920. године, Рајс истиче да неопходну претпоставку модернизовања полиције представља оснивање нижих и виших полицијских школа јер, како је он то бележио, "Полиција може да спречи многе злочине и преступе, под условом да она буде професионална полиција и да буде свесна своје праве улоге".

Према писању уредништва часописа Полиција из 1921. године, школу је свечано отворио тадашњи министар унутрашњих дела Милорад Драшковић, који је "одао пошту науци и стручној спреми" и позвао ученике да своје стручно знање богате и усавршавају "на темељу савесности и исправности у раду", указујући на "благовољење које ће Министарство показивати школи и свима онима ученицима школе који добар успех у њој покажу". На отварању школе ученицима се обратио и Рајс, који је говорио о неопходности и значају професионалног образовања полиције: "У врло честим случајевима, у рукама полицајаца се налази част, па чак и живот онога, над којим води истрагу...Полиција је сарадница правде; а има ли чега лепшег и вишег но што је правда!..Припремајте се за струку која је, ако се поштено врши, најлепша које има". У овом првом обраћању ученицима Рајс је изрекао и речи које на најупечатљивији и најефектнији начин одражавају срж полицијског позива: „Ви се у њој нећете обогатити али ћете ипак зато имати то задовољство да сте радили за вашу земљу и да припадате елити ваше нације. Узмите за начело: рад и поштење.“
У прву генерацију било је уписано осамнаест полицијских писара и девет полицијских агената (детектива). Наставни програм"у висини ранга једног факултетског програма", обухватао је 14 предметa: Кривично право; Кривичнио поступак; Закони, полицијске уредбе и нардебе са њиховим применама; Опште политичко образовање; Практична вежбања из кривичног права и поступка; Практична познавања из хемије и физике; Анатомија и хигијена; Судска медицина; Научна полиција; Идентификација и опис криваца; Криминологија и општа полицијска питања; Практична вежбања из техничке полиције; Практична вежбања из описа и идентификације; Специјална гимнастичка вежбања и Француски језик. За полицијске агенте били су предвиђени и специјални часови са инструкцијама о владању, подношењу рапорта, као и практичне вежбе из Кривичног права и поступка. Као директор школе, Рајс је предавао криминологију и општа полицијска питања, а према писању А. Тодоровића, једног од ученика школе, предавања је држао на француском језику, док је "сваку реченицу са француског на српски преводио тумач".

Наставници у школи били су професори београдског Универзитета и виши чиновници Министарства унутрашњих дела, "инспектори министарства К. Катић, А. Кузмановић и уредник листа (Полиција) Лазаревић; др Иван Ђаја, стални доцент универзитета; др Ђ. Ђорђевић, шеф одељења за сузбијање венеричних болести; А. Андонович, шеф одељења техничке службе (Управе града Београда); Ж. Симоновић, уредник Полицијског гласника; А. Полић, професор француског језика". Будући да је курс трајао само четири месеца, настава се одвијала у времену 8-12 и 15-18 часова (Тодоровић, 1921: 341). Школа је престала са радом само две године након оснивања Рајсовим "изласком из државне службе", а разлог таквог епилога лежи у изостанку подршке тадашњих носилаца државне власти. Ипак, Рајсово дело није остало заборављено па су његови принципи о реорганизацији полиције послужили као инспирација за поједина решења Закона о унутрашњој управи из 1929. године.

На иницијативу Добрице Матковића, помоћника министра унутрашњих послова Краљевине Југославије, 21. јануара 1931. Године, донета је Уредба о централној школи за полицијске извршне службенике. Ова школа са седиштем у Земуну била је непосредно под Министарством унутрашњих послова, а њен задатак био је: 1. да полицијске стражаре-приправнике и полицијске агенте-приправнике стручно спреми и васпита за полицијску извршну службу и 2. да полицијске стражаре и полицијске агенте стручно спреми и васпита за надзорне службенике и старешине полицијских стража и полицијских агената. На челу Централне школе налазио се управник, који је имао дужност: 1. да руководи целокупном администрацијом школе; 2. да води надзор над целокупном наставом и стара се да се она изводи према наставним плановима односно дотичним прописима; 3. да се стара о унутрашњем реду школе и дисциплини потчињеног му особља и питомаца и 4. да води бригу о снабдевању школе материјалним потребама и о школској економији.

После Другог светског рата, с циљем оспособљавања руководећег кадра, већ 1947. године у Врбасу почела је да ради Школа за подофицире Народне милиције при Министарству унутрашњих послова. У том периоду су покренуте и Школа за градску Народну милицију у Панчеву и Школа за командире станица Народне милиције у Земуну. Одлуком Скупштине Социјалистичке Републике Србије, 1. септембра 1967. године почела је с радом Средња школа унутрашњих послова „Пане Ђукић“ у Сремској Каменици, која је постала главни центар за оспособљавање и усавршавање кадра за потребе јавне безбедности.

Године 1972. донет је Закон о Вишој школи за унутрашње послове у Земуну која је школске 1972/1973. године и почела с радом. Прва уписана генерација имала је 160 редовних и 207 ванредних студената. Студије су трајале четири семестра, односно од 1977. године пет семестара, а дипломирањем студенти су стицали звање правника. Две деценије касније, 30. јуна 1993. године, Законом о Полицијској академији основана је прва високошколска образовно-научна установа те струке у нашој земљи. Тако је идеја о оснивању високошколске институције којом би се употпунио систем полицијског образовања коначно остварена, а Полицијска академија се брзо сврстала у ред угледних европских и светских високошколских институција с много дужом традицијом.

У складу са савременим захтевима и потребама струке, одлуком Владе Републике Србије, 07. јула 2006. године основана је Криминалистичко-полицијска академија (КПА) као самостална високошколска установа за остваривање академских и струковних студијских програма свих нивоа за потребе полицијског образовања, као и друге облике стручног образовања и усавршавања од значаја за криминалистичко-полицијске и безбедносне послове. Криминалистичко-полицијска академија настала је интеграцијом Више школе унутрашњих послова и Полицијске академије и била је њихов правни следбеник.

Развој базичних научних дисциплина и техника чија сазнања криминалистика (као матична научна дисциплина), примењује за постизање јасно утврђених циљева, довело је до потребе даљег унапређивања и развоја институције у складу са растућим потребама превасходно Министарства унутрашњих послова, али и других субјеката. Влада Републике Србије, 7. марта 2014. године донела је Одлуку о оснивању Криминалистичко-полицијски универзитета за остваривање студијских програма за потребе полицијског образовања.     

Од тренутка оснивања када су изражене потребе оснивача, до момента испуњења свих услова неопходних за отпочињање функционисања Универзитета, протекло је скоро 5 година. Коначно након акредитације свих студијских програма, акредитације установе и акредитације установе као научно-истраживачке организације те добијања дозволе за рад Универзитета, оформљени су органи универзитета. Испуњењем наведених услова, Решењем Привредног суда у Београду 2 ФИ 860/2018 од 24.12.2018. године, извршен је упис промене облика организовања из Криминалистичко-полицијске академије у Криминалистичко-полицијски универзитет. Департмани у саставу Универзитета су: Департман криминалистике, Департман информатике и рачунарства и Департман форензичког инжењерства.    Моменат отпочињања рада Универзитета, означава почетак нове епохе институције која баштини добра свих претходних институција, и представља једину установу у земљи која обавља делатност високог образовања и других облика стручног образовања и усавршавања од значаја за криминалистичко-полицијске и безбедносне послове.

Контакт подаци

Адреса: 11080 Земун, Србија
Цара Душана 196

Установа

Основне студије

Упис

© Copyright 2018. All Rights Reserved Криминалистичко-полицијски универзитет. Информатички центар. Пријатељи сајта

Претрага

Адреса: 11080 Земун, Србија
Цара Душана 196

  • (011) 3161-444
  • (011) 3107-100
  • dekanat@kpu.edu.rs