Утисци из рата једног седамнаестогодишњег српског добровољца

Едуар Петровић

У колективном памћењу Срба Велики рат је забележен као херојско доба, као доба у коме је српски народ, упркос проживљеној голготи, смогао снаге за васкрс. У читавој плејади оних којима је Отаџбина била светиња вреднија од сопственог живота и који су, сматрајући дужност према својој држави за част, по избијању рата похитали у Србију, био је и један, данас готово потпуно заборављени младић – Едуар Петровић, син Николе Петровића, почасног конзула Србије у Женеви. Свој вишемесечни боравак у редовима српске војске током 1915. године Едуар Петровић је описао у књижици Утисци из рата једног седамнаестогодишњег српског добровољца, објављеној у Женеви на француском језику. У предговору књиге написаном на српском фронту крај Битоља у новембру 1916. године, знаменити пријатељ Срба Арчибачд Рајс позвао је читаоце да саслушају искрено и истинито сведочанство о одисеји српског народа коју је, исто као и он сам, и писац проживео.